“IMAMO JEDNI DRUGE, TO NAM JE DOVOLJNO” Ivana i Dragan Šućurević odgajaju devetoro dece

Ivana i Dragan Šućurović sa svoje devetoro dece primer su da višečlane porodice imaju šansu u Srbiji. Iako žive na obroncima Goča, u zadnjoj kući u selu Stublice, između Vrnjačke Banje i Trstenika, kažu da im gradska gužva ne nedostaje.

Imaju jedni druge i netaknutu prirodu koja ih okružuje.

– Gde žive Šućurovići? – upitali smo bakicu koju smo sreli na putu koji je vodio ka Stublicama.Zajedno su najsrećniji
– Tamo gde prestaje asfalt, skrenite desno i utabanim putem uzbrdo. Nećete ih promašiti. Njihova kuća je zadnja u selu – kazala je ova starija meštanka, koju smo sreli još dok nismo počeli ni da se penjemo ka selu.

I baš tu gde prestaje asfalt, ugledali smo dečaka kako sedi na motoru.

– Jel ste vi novinari? – upitao nas je. Klimnusmo glavom, i on samo pokaza rukom da ga pratimo. Dok smo ga gledali kako svoj APN 4 vozi kao da se rodio s njim, počeli smo da shvatamo da idemo u porodicu koja je vrlo spretna.

Kuće koje smo prolazili uglavnom su bile prazne ili su u dvorištima sedele bake i deke. A onda, na kapiji zadnje kuće u selu, sačekao nas je Dragan. Ulazimo unutra, a onda vidimo prizor koji nas je ostavio bez daha. Puno dvorište dece, jedno drugom do ramena. I sva vesela, radosna, čista i lepo obučena.Roditelji Dragan (39) i Ivana (35) imaju devetoro dece, pet ćerki i četiri sina, Anđelu (13), Milicu (12), Jovana (11), Uroša (9), Emiliju (6), Nataliju (5), Tamaru (3), Veljka (2) i Iliju (1). Kažu da nisu planirali ovako višečlanu porodicu, ali da se ispostavilo da nisu uopšte pogrešili. Majka Ivana ima pune ruke posla, pa je zbog toga celu porodicu organizovala. Kaže da joj dan počinje i pre nego što svane, i to uglavnom tokom školske godine. Potrebno je svima spremiti doručak i obući decu. Stariji se ispraćaju do autobusa, koji ih prevozi do obližnje Popine, gde se nalazi osnovna škola. Mlađi ostaju kod učiteljice, a ima ih i u vrtiću i kod kuće. Zanimljivo je da su pola škole mali Šućurovići.

– Imam puno obaveza, ali je moj dan ispunjen sa njima. Anđela uglavnom pomaže meni, dok ovi srednji čuvaju najmlađu braću i sestre. Svako zna svoje obaveze. Pošto uzgajamo maline, dešava se da neko od ovih starijih pomaže meni i suprugu u berbi. I moram da priznam da nam trenutno ne nedostaje ništa. Valjalo bi kada bi Dragan imao stalni posao, jer će uskoro neki krenuti i u srednju školu, pa će i potraživanja biti veća – kaže Ivana, dodajući uz osmeh da bi trebalo da kupi još jednu veš mašinu, jer ova koju imaju, iako radi skoro ceo dan, nije dovoljna.

Najstarija Anđela najviše i pomaže majci. Kada nije u školi, onda je u ostatku dana sa majkom. Dok Jovan i Milica čuvaju mlađu braću i sestre, Ivana i Anđela su uglavnom u kućnim poslovima. Ona kaže da joj nije teško da pomaže majci.Jovan je budući harmonikaš
– Super nam je. Ne trebaju nam ostala deca za igru jer nas ima sasvim dovoljno. Stalno smo zajedno, igramo se, čitamo. Moj dan je veoma zanimljiv. Ne samo što pomažem majci, nego sam i bebisiterka. Najmlađe presvlačim, malo starije vodim da se igraju – priča Anđela.

Otac Dragan veruje da od njih nema srećnijih ljudi. Iako ima dosta obaveza, ponekad bude i gužve, uživa u ulozi oca devetoro dece.

– Moja porodica je vesela, srećna, razigrana i zadovoljna – kaže Dragan.

On se uglavnom bavi poljoprivredom, ali ne beži ni od drugih poslova.

– Ne predstavlja mi problem da radim bilo šta. Maline imamo zasađene na tridesetak ari i prošle godine je bio dobar rod. Ali, ove će biti mnogo manje – priča Dragan.

Nedavno je organizacija “Srbi za Srbe” u Trsteniku prikupljala novac da se Šućurovićima sagrade još dve sobe i jedan toalet.

Jovan: Kad porastem biću harmonikaš

Jovan je najstariji sin. Možda budući poznati harmonikaš. Kaže da svira kad god ima slobodnog vremena.

– Sviram harmoniku već godinu dana i pohađam muzičku školu u Trsteniku. Želeo bih da postanem harmonikaš, ali i da budem dobar fudbaler. Često pomažem roditeljima i nije mi teško – rekao nam je Jovan.