“Moja majka i otac su poginuli u saobraćajnoj nesreći”

“Moja majka i otac su poginuli u saobraćajnoj nesreći. Imao sam 18 godina, sestru od 13 i nikoga od rodbine.

Sa roditeljima smo živeli pod kirijom i ja sam morao da zaradim da platim račune, kiriju, hranu i da izdržavam sebe i sestru.
Srednju školu nisam ni završio. Mučio sam se dan i noć da bi moja sestra i ja imali dostojan život. Bio sam joj kao otac i uspio sam u tome. Ona je završila srednju školu i fakultet i ja sam bio ponosan na nju.

Život nas je udario, ali nije nas srušio i posle patnje i bola živeli smo srećno. U međuvremenu ja sam se oženio, a ona je zatrudnjela sa osobom koja nije htjela dijete. Napustio ju je, a moja sestra je umrla na porođaju.

Život me je još jednom udario tako jako, bol ne može rečima da se opiše, ali opet sam imao za šta da se borim, a to su moja žena i deca, kao i dete moje sestre koje sam prihvatio i odgajao kao svoje.

Danas se to dijete, moj sin, ženi i nema nikoga srećnijeg od mene. Uspio sam.”