SRBI POBEDILI BANKARE I RASKRINKALI PREVARU: Ako ste uzeli kredit, dobićete do nekoliko hiljada evra nazad!
Treći osnovni sud u Beogradu prvostepenom presudom je utvrdio da su banke, umesto da plate premiju osiguranja Nacionalnoj korporaciji za osiguranje stambenih kredita, taj trošak prebacivale na korisnike kredita. Banke u Srbiji građanima su nezakonito naplaćivale premije osiguranja stambenih kreditaosiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK).
Iako je Nacionalna korporacija osiguravala potraživanje banke i plaćanje premije osiguranja po ugovoru je bilo obaveza banke, banke su ovaj trošak prenosile na korisnike kredita! Ovo je potvrđeno prvostepenom presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu.
Ukoliko ona postane pravnosnažna, to će biti jedan od najdrastičnih primera kako su banke u Srbiji, uz jednostrano povećanje kamatnih stopa, kursne razlike, provizije za obradu i praćenje kredita, neosnovano zarađivale i na ovim naknadama, iako bi, po zakonu, jedini osnov zarade trebalo da bude kamata. Dejan Gavrilović iz “Efektive” kaže da je ova presuda važna, jer se odnosi na sve stambene kredite, indeksirane i u evrima i u švajcarskim francima, a takvih je oko 90.000. Šta to znači?
– Ako presuda postane pravosnažna, banke će naplaćene premije morati da vrate građanima. Reč je iznosima od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra po kreditu, jer se naknada kreće do 1.5 do 4.2 odsto odobrene sume – kaže Gavrilović.
– Ako je građanin uzeo kredit od 100.000 evra, za ovu naknadu je platio minimalno 1.500 evra, a maksimalno 4.200 evra, u zavisnosti od vrste obezbeđenja kredita – kaže Dejan Gavrilović iz “Efektive”.
Pravni savetnik “Efektive”advokat Miša Dobrijević objašnjava zašto ova naknada ne može biti naplaćena korisnicima kredita.
– Korisnik kredita nije strana u ugovoru o osiguranju. On je zaključen između banke i NKOSK-a, i nije zaključen u korist klijenata. On, dakle, nije osiguranik niti uživa bilo kakvo pravo iz ovog ugovora. Banka, kao kreditor, svoj kreditni plasman osigurava kod NKOSK-a, i to za novac klijenta. Ona istovremeno od klijenata, kao sredstvo obezbeđenja, potražuje založnu izjavu radi stavljanja hipoteke, kao i menice u najvećem broju slučajeva – objašnjava Dobrijević.
Kako kaže, ni u jednom slučaju klijentu banke nisu pisanim putem ili usmeno predočeni elementi ugovora o osiguranju između banke i NKOSK-a i on ne ostvaruje aposolutno nikakvu korist od odiguranja banke kod nacionalne korporacije, a snosi trošak plaćanja premije osiguranja.
– Po zakonu o obligacionim odnosima jasno je propisano da banka može prihodovati samo i isključivo kroz obračunavanje i naplaćivanje kamate, koja pritom mora biti određena ili odrediva Naplaćivanje provizije na ime premije osiguranja suprotno je zakonskoj regulativi ugovora o kreditu – objašnjava Dejan.
I advokat Vojin Biljić kaže da prevaljivanje obaveze plaćanja premije osiguranja na klijente banke, predstavlja vid nepoštenog poslovanja.
– Na svojoj internet stranici ova organizacija pod kontrolom države suštinski predstavlja građanima da se podrazumeva da oni snose troškove premije odsiguranja. NKOSK-u je moralo biti poznato da korisnici kredita nisu ugovorna strana, te da je ugovor na teret trećih lica zabranjen u pravnom smislu Republike Srbije – kaže Biljić.
On dodaje da će, ukoliko ova presuda pravosnažna, banke će moći da refundiraju od Republike Srbije celokupan iznos koji po presudama isplate građanima.
– Za ovakvo postupanje NKOSK-a neko mora snositi odgovornost – kaže naš sagovornik.
ŠTA DONOSI OSIGURANJE
Ugovorom koji NKOSK zaključio sa bankom predviđeno je da, u slučaju da korisnik prestane sa otplatom kredita i banka otkaže ugovor o kreditu, Nacionalna korporacija isplaćuje sve dospele anuitete do momenta otkaza ugovora i nastavlja sa otplatom anuiteta po dospelom kreditu do prodaje nepokretnosti na kojoj je upisana hipoteka.
Banka ima obavezu da, dok korporacija plaća anuitete, prodaje nepokretnost bez odlaganja. Posle prodaje sledi raspodela tih sredstava i u slučaju da ostvarena cena nije dovoljna da pokrije potraživanje banke, korporacija pokriva banci 75 odsto eventualnog neto gubitka.
(Izvor: Politika.rs)