HRABRA ILI LUDA: Stigla joj NAJGORA MOGUĆA VEST u 4. mesecu trudnoće, a ona ipak ODLUČILA DA RODI!
Mnogi lekari smatrali su da je Ana Đoković (32) iz Bara neodgovorna i da je svoj život stavila na kocku, kada je odlučila da, uprkos raku grlića materice, rodi dete.
Ispostavilo se da je ova majka hrabrost donela dobru odluku – zahvaljujući brzoj reakciji srpskih lekara ona je na svet donela zdravog dečaka, a tumor joj je odrastanjen. Prošlog petka, u 27. nedelji trudnoće, Anino zdravstveno stanje se naglo pogoršalo. Život joj je visio o koncu. Obilno krvarenje lekari u Kliničkom centru Podgorica nisu mogli da zaustave.
Brzo su odlučili da je avionom prebace u Beograd, i u roku od sat vremena ona je već bila u Ginekološko-akušerskoj klinici “Narodni front”. Naši ginekolozi uradili su hitan carski rez, a nakon toga izvadili su joj ogroman tumor, ali i matericu. Međutim, ono što je najbitnije, dečak, težak svega 1.300 grama, brzo je prebačen u Institut za neonatalogiju, a njegovo stanje sada je stabilno.
Ana za “Blic” objašnjava šta se sve dešavalo, da li se plašila i zbog čega je odlučila da rodi dete, iako su joj lekari savetovali da prekine trudnoću.– Dugo smo pokušavali da dobijemo bebu i znam da većina doktora smatra moju odluku da izguram trudnoću sa karcinomom neodgovornom. Po prirodi nisam neodgovorna osoba, jer sam stalno išla na preglede. Čitave prošle godine imala sam sve uredne nalaze. Nažalost, ispalo je potpuno drugačije.
Krajem februara, bila sam u četvrtom mesecu, prvi put sam čula otkucaje srca moje bebe. Tada sam malo i prokrvarila, zbog čega su me zadržali u bolnici. Rađena mi je biopsija, razne analize i nakon toga saopštili su mi dijagnozu – invazivni karcinom grlića materice – pririseća se Ana.
Prekid trudnoće i radikalna operacijaIšla je na konzilijume u Crnoj Gori, Beogradu, Novom Sadu, svoje nalaze slala i u inostranstvo. U tom trenutku tumor je bio veličine oko 3 centimetara. Mišljenja lekara, kaže, bila su podeljena.
– Imala sam odluku konzilijuma, koji je predložio prekid trudnoće i radikalnu operaciju. Ali, opet je bilo lekara koji su smatrali da trudnoća može da se iznese, makar do kraja sedmog meseca. Rešila sam da rodim. Da sam otišla na kiretažu tada, posle toga ne bih mogla da živim. Ovako, koliko god izgledalo ludo, to je bila šansa za bebu i mene – priča Ana, koja ne skida osmeh sa lica.
Kaže da je svesna da je situacija bila “čupava”, ali i kada je ulazila u operacionu salu znala je da će sve ispasti dobro. Njen sin smešten je u Institutu za neonatalogiju, dobro je i jedva čeka da ga vidi.
Dijagnoza je svima bila ogroman šok
– Moja dijagnoza je za sve bila ogroman šok. Nije lako kada to saznaš, pogotovu što kod karcinoma grlića postoje ranije faze koje mogu da se uoče. Kod mene je sve bilo preskočeno i došla sam u zadnju fazu bolesti. A pored svega toga bila sam i trudna. Dobrom voljom i pozitivnošću sam uspela sve oko mene da ubedim i da mi veruju da sve to mogu da izdržim.
Možda je za nekog to ludost, ali za mene je to bio jedini način. Nisam imala dilemu – kaže Ana. Prof. dr Vladimir Pažin iz GAK “Narodni front” bio je vođa ekipe koja je operisala Anu. On smatra da je njena odluka bila relativno nerazumna i da je nadjačala želja za materinstvom, nezavisno od toga da li će zbog toga možda izgubiti glavu.
– Kada je došla u Narodni front situaicja je već bila ozbiljna. Krvarenje nije moglo da se zaustavi na uobičajen način, a svaka operacija bi bila iznuđena jer bi dete suviše rano izvadili, a pitanje je da li bi operacija, posle tri meseca kašnjenja, bila efikasna ili kontraproduktivna. Plan nam je bio da operaciju odložimo na par nedleja, makar zbog deteta da bi bilo dobro na rođenju. Međutim, situacija je bila protiv nas – objašnjava doktor.
I lekari su počeli da se pribojavaju
Tampone, koji su privremeno zadržavali krvarenje odlučili su da skinu u operacionoj sali, u slučaju da situacija bude kritična. Ipak, desilo se ono čega su se i lekari pribojavali.
– Počela je obilno da krvari i istog trenutka smo prvo uradili carski rez i doneli na svet bebu. Nakon toga morali smo i da je operišemo. Uspeli smo da uklonimo ceo tumor, koji je bio ogroman. I matericu smo morali da izvadimo, ali ne na način kako je propisano za lečenje te vrste raka, jer joj je život bio u opasnosti. Spasili smo joj glavu na ramenima, preživela je operaciju.
Dete je živo i za sada očekujemo da će biti dobro. Pacijentkinja je sada zdrava, ali biće potrebna dodatna dijagnostika, kako bi se primenila hemoterapija i zračenje. Posle toga će se procenjivati njeno stanje. Videćemo da li će je ta kocka koštati života. Možda čak i neće. I za to postoji šansa – objašava prof. dr Pažin. Direktorka GAK Narodni front, prof dr Snežana Rakić, koja je takođe učestvovala u operaciji, kaže da se sve dešavalo kao na filmu.
– Retke su situacije kada pacijentkinje ne poslušaju savet lekara. Zbog toga ovo je jedan jedinstven slučaj. Najbitnije je da smo pacijentkinji spasili život. Ona je sada potpuno druga žena. Nasmejana je i vedra – kaže prof. dr Rakić.
(Izvor: blic.rs)