Dramatično otkriće o raku jedne od najpoznatijih doktorki s Kube: Preti nam ogromna katastrofa! (FOTO)

Na Kubi nismo imali puno pacijenata iz Srbije a voleli bismo da ih je mnogo više jer želimo da pomognemo što većem broju ljudi

je katastrofa koja će nam se tek dogoditi, do 2030. godine ova bolest će imati neuporedivo veći broj smrti u odnosu na oboljenja srca koja su danas ubica broj jedna, ali nismo daleko od pronalaska za kancer kaže u intervjuu za Telegraf.rs dr Anebeli Estevez Garsija, priznati onkolog iz Havane, profesor na Medicinskom fakultetu, koja radi i u Internacionalnom centru “La Pradera” i u Centru za proučavanje vakcina.

Dr Estevez Garsija je u Srbiju doputovala krajem oktobra, a posle samo dva dana boravka u našoj zemlji ističe da je ovde veoma srećna.

– Moja zemlja mi ne nedostaje. Ljudi su ovde topli, kao mi na Kubi – rekla je na samom početku predavanja koje je juče održala i to u tradicionalnoj kubanskoj gvajabera košulji koju je na neko vreme izgubila u zalutalom prtljagu na aerodromu.

Upravo posle ovog predavanja na kojem je istakla da je rak velika pretnja a da su njime najugroženije zemlje koje su manje razvijene, obavili smo razgovor sa njom. Naša gošća, koja će u Srbiji boraviti mesec dana i koja će to vreme iskoristiti da se vidi sa pacijentima, ističe da kancer može da se izleči u prvim stadijumima bolesti.

Napominje i da se velike nade polažu u imunološku terapiju, s obzirom na to da je svako od nas tokom života mogao da ima karcinom ali ga je naš imunitet prepoznao i sprečio.

Zašto kažete da je rak katastrofa koja će nam se tek dogoditi?

– Čeka nas katastrofa zato što postoji puno faktora koji utiču na razvoj ove bolesti. Ono o čemu najviše treba da vodimo računa je prevencija. Stanovništvo sve manje pazi na to. Konzumiraju se alkohol, duva, dosta je gojaznih… Postoje, naravno, i druge stvari koje su neizbežne kao što su bakterije, virusi i klimatske promene, a i programi za ranu prevenciju se ne sprovode na način na koji bismo mi želeli. Tako možemo reći da postoji višestruki multifaktorski sistem koji utiče na porast kancera u svetu.

Konstantno nam stižu vesti iz sveta da je pronađen lek za rak. Koliko smo daleko od toga?

– Zapravo, nismo tako daleko. Ono što sa sigurnošću znamo jeste da se potpuno, stoprocentno izlečenje događa kada je bolest dijagnostikovana u ranoj fazi. U uznapredovalim fazama jedino možemo da je pretvorimo u hroničnu bolest. Želimo da se bolest ponaša kao druge hronične nezarazne bolesti poput dijabetesa i hipertenzije, i da čovek živi sa tim. To može da produži preživljavanje i da poveća kvalitet života.

Rekli ste da smo sada u “eri snajpera” u kojoj se koristi ciljana terapija. Šta to konkretno znači?

– Od onih sam koji smatraju da je imunologija pravo rešenje za blokiranje rasta i razvitka tumora ali, zapravo, prava kombinacija različitih lekova može da dovede do toga da se razni aspekti tumora blokiraju i zaustave. Ja sam onkolog, i smatram da su hirurgija, hemioterapija, hormonska terapija,  radioterapija, takođe, veoma važne za lečenje. Međutim, mišljenja sam da ako kancer nastaje tako što prevari imunološki sistem i zato se razvija, onda treba tu da ciljamo da bismo sprečili razvoj raka. S tim u vezi, iako radim na međunarodnoj klinici gde lečim ljude kao onkolog, veoma sam vezana u svom radu za istraživanja u Centru za molekularnu imunologiju.

Koliko osiromašeni uranijum, kojim je bombardovana Srbija, utiče na rast kancera?

– Svi ti faktori iz životne sredine kao što su biološki i hemijski utiču na stvaranje mutacija gena koji utiču na stvaranje raka. S obzirom na to, možemo reći da je na mestima gde je veća stopa obolevanja od raka, svakako uticao neki od tif faktora.

Vaše predavanje je posetio veliki broj pacijenata iz Srbije, i svi oni su vam izneli svoj problem. Imate li takvih situacija na Kubi?

– Pre svega, Srbi su lep i divan narod. Da, imamo puno pacijenata i na Kubi zbog velike stope obolevanja i mortaliteta. Na neki način postajemo njihova porodica zato što se posvećujemo istoj borbi. A, zaista ih ima mnogo.

Širom Sjeverne Koreje vježbe u sklopu priprema za rat

Zbog kojih bolesti Srbi najviše traže pomoć na Kubi?

– Najveći broj pacijenata iz Srbije su onkološki pacijenti koji dolaze zbog terapija koje su specifične po tome što nemaju ozbiljne sporedne efekte, nemaju toliko nus pojava i nisu mučne po njih. Međutim, nismo imali puno pacijenata iz Srbije. Mislimo da je to zato što nije opšte poznato da mogu da se obrate klinikama na Kubi. Voleli bismo da ih je mnogo više jer želimo da pomognemo što većem broju ljudi. Iznenađuje me i čudi što sve što sam čula ovde u kubanskoj medicini se odnosi na kancer pluća, a pored “cimavax” vakcine mi imamo i druge terapije za mnoge druge vrste kancera.

(telegraf.rs)