LEKARI OTKRILI TAJNU O KOJOJ SVI ĆUTE: Ove lekove i analize nemojte koristiti jer uopšte ne pomažu!
Neki ljudi do lekara stignu kad je kasno, a drugi u dom zdravlja trče čim kinu. Treba naći sredinu, a lekari imaju spisak problema zbog kojih ne morate da ustajete u cik zore i ceo dan trčite od šaltera do šaltera
Tuga, briga, Uteha, Tešiti, Zabrinutost, Depresija, Plač, Suze, zagrljaj, Ljubav, Brak, Tamabepa, Bolest, Pregled, Ordinacija, Lekar, Čekaonica, Strah, Zagrljaj, TAMABEPA
Kao što žene posle 45. godine ne moraju da rade test krvi da bi im bila dijagnostikovana menopauza, tako ni ljudi sa bolovima u krstima ne moraju obavezno na rendgen ili magnetnu rezonancu, kažu lekari. Specijalisti iz 11 medicinskih oblasti učestvovali su u sastavljanju liste britanske Akademije Medicinskog kraljevskog koledža na kojoj je predstavljeno 40 medicinskih zahvata ili metoda lečenja koje pacijentima pomažu zanemarljivo malo ili čak nimalo.
Ta lista koristi se kao deo kampanje “Birajte mudro”, koja bi trebalo da istakne potrebu i lekara i pacijenata da razgovaraju o tome kako treba tretirati zdravstveni problem da bi se smanjio broj nepotrebnih pretraga i zahvata. Uz to, pacijenti se podstiču da otvorenije razgovaraju sa svojim lekarima budući da, kažu, postoje jasni dokazi da vrlo često vrše pritisak na svoje lekare da ih šalju na nepotrebne pretrage, a to donosi veliki i nepotreban finansijski teret zdravstvenom sistemu, piše BBC News.
Iako se kampanja odnosi samo na Veliku Britaniju, savete koje ona donosi svakako možemo razmotriti i videti šta vama kao pacijentima samo oduzima dragoceno vreme.
Takođe, postoji i globalna kampanja pod nazivom “Birajte mudro”, a mi vam prenosimo 10 preporuka sa spiska nepotrebnih pretraga i terapija:
1. Voda iz slavine podjednako je dobra za ispiranje posekotina kao i fiziološki rastvor.
2. Prelomi manjih zglobova kod dece najčešće ne zahtevaju gips već se dobro mogu oporaviti i sa običnom potporom za povređeni ekstremitet.
3. Deca sa bronhitisom, ili sa problemima disajnog sistema, uglavnom se oporave i bez lečenja.
4. Elektronsko praćenje otkucaja detetovog srca tokom porođaja potrebno je samo ukoliko kod majke postoji visok rizik od komplikacija.
5. Hemioterapija u terminalnim fazama raka može olakšati simptome, ali ne može izlečiti bolest. Pritom, iako donosi trenutno olakšanje simptoma, može izazvati i dodatne probleme u poslednjim mesecima života.
6. Bolovi u leđima često ne zahtevaju ni rendgen, ni CT, ni magnetnu rezonancu. Ali ukoliko traju nekoliko meseci, onda se svakako preporučuje da se te pretrage urade.
7. Antibitotici leče infekcije uzrokovane bakterijama, a ne virusima. Većina respiratornih infekcija uzrokovana je upravo virusima, zato nemojte očekivati da će vas antibiotici izlečiti od prehlade ili gripa.
8. Preventivna kolonoskopija se, u zavisnosti od pacijenta, radi na svakih pet-deset godina. Sve češće od toga je nepotrebno.
9. Antipsihotici koji su sastavni deo većine tableta za spavanje često ne pomažu pacijentima sa problemima spavanja, a mogu izazvati velike probleme poput vrtoglavice, tremora, krvinh ugrušaka, a postepeno i dijabetesa, povećane telesne težine i visokog holesterola.
10. Većina starijih ljudi ima povišen nivo holesterola zbog čega im se propisuju lekovi na bazi statina kako se ne bi razvile bolesti srca. Međutim, ne postoje nikakvi dokazi da povišen holesterol kod starijih ljudi vodi ka srčanim problemima ili preuranjenoj smrti.
(Telegraf.rs)