Sa odmora sam dovukla tone predivnog sira, iako su me svi PREKLINJALI DA TO NE RADIM: Kad su videli ŠTA SAM URADILA SA NJIM, zaćutali su
Kad god bih ljudima predložila da malo i ponesem nazad za Srbiju, vrisnuli bi na mene da će se pokvariti, da niko normalan ne kupuje gomile sira, a čak i da preživi put nazad, sigurno neću uspeti da ga održim u jestivom stanju, pa ću ga na kraju baciti.
I slušala sam ih iz godine u godinu, dok mi ove nije prekipelo, i u kola sam potrpala jedno pet kilograma posnog sira, svih proizvođača koje volim. Pojma nisam imala šta ću sa njim, a i bila sam uverena da ću sve pojesti u roku trajanja. Kad sam kući izvela računicu, shvatila sam da nema šanse da to izvedem, jer je svakom rok trajanja isticao za nekih nedelju dana.
*NAŠLA SAM REŠENJE / FOTO: PRIVATNA ARHIVA
U panici sam počela da se raspitujem kod komšija, prijatelja, poznanika i rođaka šta bi radili na mom mestu, i nakon te sprovedene ankete, uradila sam sledeće:
– Sir sam prelila ohlađenom vodom koju sam prethodno prokuvala (moji ispitanici se nisu slagali oko toga da li sir treba da bude potpuno preliven vodom ili da se ostavi da malo viri, pa sam se sama odlučila za ovu drugu opciju, u nadi da neću previše razvodniti sir.
– Posolila sam ga odokativno i vrlo malo, par prstohvata na kilogram sira (moji ispitanici su takođe bili nesložni po tom pitanju, a ja sam zaključila da so ne može da škodi.
– Sir sam odložila u šerpe, lonce i ostale posude i stavila u frižider.
Tako bi, objasnili su mi, trebalo da mi traje “koliko god hoću”.
*POSLE TRETMANA IZGLEDA OVAKO / FOTO: PRIVATNA ARHIVA
Zaključak? Zalihe sira mi se tope (još nisu ni blizu kraju, a rok im je odavno prošao). Sva voda pretvorila se u skramu koja je potpuno jestiva. Sir nema nikakav čudan ni miris ni ukus, i uverena sam da će tako ostati sve dok i poslednja tura ne bude pojedena.
Eto, ako i vi posebno volite neki sir a plašite se da ga uzimate u ogromnim količinama, za slučaj da niste znali, sada znate foru da ga uvek imate pri ruci.
(Izvor: )