VEĆ PRVI DAN SAM DOŽIVELA ŠOK: Otišla je u Nemačku u potragu za BOLJIM ŽIVOTOM, i grdno se PREVARILA!

– Izgleda kao da je lako otići od kuće, doći u Nemačku, zaposliti se, živeti dobrim životom, ali to nije jednostavno pa čak ni onda kad imate svu podršku voljenih osoba, priznala je onaDvadesetšestogodišnja Josipa Marković, magistar ekonomije iz Požege pre dve godine odselila je u Kronberg kod Frankfurta u Nemačkoj kao i mnogi drugi Hrvati, u nadi za boljim životom.

Svoje iskustvo ispričala je za portal Fenix-magazin.

– Izgleda kao da je lako otići od kuće, doći u Nemačku, zaposliti se, živeti dobrim životom, ali to nije jednostavno pa čak ni onda kad imate svu podršku voljenih osoba – priznala je ona.

Otišla je za suprugom koji je već radio u Nemačkoj, a kada je došla odmah je upisala kurs nemačkog jezika, no morala je mjesecima čekati da dođe na red.

– Ne biste verovali koliko ljudi pohađa časove nemačkog jezika. To je samo znak koliko ih dolazi u zemlju – kaže ona. U međuvremenu je prihvatila posao čišćenja, a nakon pola godine poslala je molbu u firmu koja se bavi proizvodnjom prekidača i uređaja visokih napona.

– Nakon dva dana primila sam poziv za razgovor za posao. Veče pre nisam mogla zaspati, bilo me strah kao nikad životu. Moj prvi razgovor za posao i još na nemačkom jeziku. Al’, hajde, nekako sam skupila hrabrost i otišla na razgovor, shvativši kako nemam što izgubiti. Razgovor je trajao sat vremena i mislila sam da nikad neće završiti. Toliko pitanja, toliko svega – priseća se ona.

Na razgovoru su je pitali zašto se sa završenim fakultetom prijavljuje na posao za rad u proizvodnji.

– Zato što moram odnekuda početi, a ne govorim dobro nemački jezik – odgovorila im je ona, a nakon toga je dobila posao.

No, već prvoga dana doživela je šok. – Šef mi je rekao kako me jednostavno ne vidi u proizvodnji, već u jednom od ureda, pa sam odmah dobila uredski posao. Bila sam i sretna i prestravljena. Bez dobrog poznavanja jezika i bez radnog iskustva, dobila sam posao u Odjelu prodaje u administraciji. I evo me… Već tri meseca radim, učim jezik, upoznajem ljude, i zadovoljna sam. A porodica i prijatelji… Oni će mi, što je normalno, uvek nedostajati – ispričala je ona.

(Espreso.rs / Fenix-magazin)