NA ULOŽENIH 2.500, VRATI MU SE 6.500 EVRA! Miodrag ne silazi sa drveta i od TOGA ODLIČNO ZARAĐUJE!

Od ovog biznisa u Srbiji dobro živi 5,000 porodica!

Srbija ima dobre prirodne potencijale za gajenje i sakupljanje lekovitog i aromatičnog bilja, sve što se ne izveze ima ko da kupi kod nas, a stručnjaci tvrde da ne postoji biljna kultura koja donosi više zarade po jedinici površine.

Za uzgoj nane, kamilice, nevena i drugog lekovitog bilja potrebno je ulaganje od 1.200 do 2.500 evra po hektaru, dok prihod iznosi od 2.500 do 6.500 evra.

Srbija izvozi lekovitog bilja u vrednosti od oko 20 miliona evra godišnje, a od ovog posla živi oko 5.000 ljudi. Jedan od skupljača i manjih uzgajivača je Goran Jukić iz Valjeva, koji se ovim poslom bavi duže od 25 godina.

– Interesovanje za zdrav život i hranu je u ekspanziji, mnogo takvih proizvoda odlazi i na izvoz. Uvek je nešto u modi, pre su bile biljke iz Južne Amerike, pa Kine, sada su popularne one iz Rusije. Ljudi pročitaju nešto i odmah dolaze pa traže. Ali, većina zna za dvadesetak naših biljaka poput hajdučke trave, kantariona, matičnjaka, nevena, bokvice, sleza i drugih. Ima dosta ljudi koji zloupotrebljavaju trenutnu popularnost, pa stavljaju nerealne cene, ja to ne mogu da radim, mešavina je 300 dinara i tačka. Tako da ima i onih koji kupuju kod mene, pa preprodaju – kaže Jukić.

Ovim poslom bavi se i Miodrag Jovanović iz Klubaca kod Loznice, koji je penziju zaradio kao vodoinstalater. Zbog novog posla on je od decembra do aprila više na drvetu nego na zemlji. U krošnjama ubira plod parazitske biljke koja ima lekovita svojstva – bele imele.

Najčešće je nalazi na šljivi, jabuci i dženarici, gde ova parazitska biljka opstaje tako što od svojih domaćina krade vodu bogatu mineralnim materijama. Imela reguliše krvni pritisak, pa je Miodrag bere za Institut “Josif Pančić“.

– Svaki dan berem i prodajem na stotine kilograma, pa mi donosi zaradu – priča Miodrag. U našoj zemlji pod lekovitim biljem je trenutno oko 5.000 hektara, pokazuju statistički podaci, a profit je veoma dobar.

Tražnja lekovitog bilja je neverovatna!
Profesorka Ljubica Stojanović, predsednica udruženja “Lincura” iz Kragujevca, kaže da iako je tražnja na tržištu evidentna, broj novih površina pod lekovitim biljem se ne povećava.

– Najskuplji je sadni materijal, a dodatni trošak je ako podižete plastenik. Ali, ako računate da kilogram lekovitog bilja možete prodati po 300 ili 500 dinara, a pšenica je 17 dinara, računica je jasna. Uz dobar plan i znanje, od jednog hektara zemlje pod lekovitim biljem, četvoročlana porodica može da živi. Koliko može da se zaradi svedoči i to što su sa nama kontaktirali iz Švajcarske da otkupe celokupnu količinu lekovitog bilja u Srbiji – kaže ona.

Dodaje da je najperspektivnije gajiti matičnjak, koji živi više od 10 godina, za razliku od jednogodišnjih biljaka, kao što je kamilica, u koju mora da se ulaže svake godine.

Dr Dragoja Radanović, direktor Instituta za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić”, ističe da je u Srbiji pogodno tlo za lekovito bilje, a naročito za proizvodnju kamilice, nane, matičnjaka, morača i nevena.

Lekovite biljne vrste u koje najviše vredi uložiti i novac i trud još su i beli slez, mirođija i peršun. Profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, ali i origano i ehinacea.

U našoj bogatoj flori je utvrđeno više od 700 biljnih vrsta s lekovitim svojstvima, dok je 400 registrovano kao lekovito bilje, od kojih se sa 280 vrsta trguje kao s industrijskom sirovinom. Izbor biljaka zavisi i od temperature područja, te se u skladu sa tim biraju određene začinske i lekovite vrste.

Tako su biljke vrlo otporne na niske temperature odoljen, beli slez, angelika, lincura, kim. Otporne na niske temperature su oman, kamilica, lavanda, selen, crni slez, neven, a srednje otporne su vranilovka, estragon, morač, lan. Biljke osetljive na niske temperature su bosiljak, čubar, mirođija, majoran, matičnjak.

(Espreso.rs)