Ove simptome prosečna odrasla osoba počne da oseća nakon dva do tri dana nedovoljnog unosa tečnosti u organizam. Iako se ova bolest može javiti u bilo koje doba života, on je rođen sa ovim oboljenjem.
Kao dete uspevao je prilično dobro da se nosi sa ovim stanjem, da ima prijatelje i normalno odrastanje, ali u jednom periodu života zapao je u tešku depresiju.

“Imao sam jako iscrpljujuću depresiju. Nisam hteo da idem u vrtić, da crtam ili gledam puštanje lampiona” rekao je Mark.

Svaki dan započinje ispijanjem velike flaše vode kako bi se povratio i hidrirao, ali to ne traje dugo jer on ubrzo mora u toalet

Najteže mu je po noći. U životu nije spavao više od dva sata u komadu. Stalno se mora dizati, piti, ići u toalet. U 24 sata na zahod ide oko 50 puta. Zbog toga treba jako dobro planirati svoj radni raspored i svoje slobodno vreme odnosno mora da ga tačno isplanira

On se prisetio situacije koja ga je skoro ubila.

“Vraćao sam se sa posla i bilo je prilično kasno. Vozio sam se vozom, ali kod sebe nisam imao flašicu vode. Putovanje ne traje dugo pa obično nije problem, ali se te noći voz pokvario i ostavio me bez vode duže nego što mogu da izdržim. Dok sam stigao do stanice već sam imao sve simptome opasne dehidratcije, bio sam dezorijentisan i konfuzan, a trebala mi je voda. Na svu sreću blizak prijatelj se našao tu te noći i znajući za moje stanje dao mi je vodu i tako mi spasao život” ispričao je Mark.