Srpski doktor otkriva: Evo kako da prepoznate kancerogeno meso u marketima

Sve što treba da uradite jeste da kad odete u kupovinu, otvorite četvore oči i čitate deklaracije.
Otkako je Svjetska zdravstvena organizacija objavila da ta hrana može da izazove rak, uznemirenost se nastanila u svakoj srpskoj kući!
Zato priskačemo u pomoć i donosimo vam kratak vodič za izbjegavanje opasnosti koje se kriju u omiljenoj nam hrani. Portal Alo je istražio u kojim slučajevima slaninice, kobasice, viršle, paštete i šnicle nikako ne bi trebalo da spustimo u korpu!
Da biste i vi znali šta da kupite, upamtite ove korisne savjete doktora veterinarske medicine Miroslava Stojšića, bivšeg saveznog veterinarskog inspektora.
“Od najvećeg značaja je da čitamo deklaracije. Prvi razlog da ne kupite kobasice, viršle i salame jeste ako na deklaraciji stoji oznaka MSM. To znači da je meso mašinski separisano, samljeveno s kostima, u kojima su deponovani svi antibiotici, hormoni, teški metali i ostali otrovi koje je životinja tokom života pojela. Isto važi kada na deklaraciji pronađete emulgatore nitrite koji su obeleženi E249, E250, E251 i E252. Štetni su zato što s aminokiselinama iz mesa stvaraju kancerogeno jedinjenje nitrozamin.
Odmah vratite na policu kobasice, viršle, salamu i paštetu ako ste na deklaraciji uočili polifosfate koji se obilježavaju E451, E452 i E453, jer su genotoksični ili narodski rečeno, oštećuju nam gene. Posebno vodite računa da ne jedete nijedan proizvod koji sadrži E407, kako se obilježava karagenan. On se lijepi za zidove crijeva, stvara ranice koje poslije mogu da se pretvore u rak debelog crijeva”, upozorava Stojšić.
Kako dodaje, ako ste pročitali da neki od proizvoda sadrži poboljšivač ukusa glutaminat, to je dokaz da u njemu nema mesa.
“Sve što sam naveo odnosi se na trajne i polutrajne suvomesnate proizvode. Kada je meso u pitanju, ako kupujete, na primjer šnicle, obratite pažnju da li je meso prošarano žilicama masti ili ne. Ako jeste, te životinje i nisu tako loše hranjene. Ukoliko nema ni grama bijele masnoće, a vodica curi iz njega, dokaz je da su svinje, uz hranu, dobijale hormon rasta i antibiotike. Spremanje mesa trebalo bi da bude tako da ne zagori.
U toj zagorjeloj masi pojavljuje se jedinjenje dioksin, koji je kancerogen. Najbolje je kuvati ga, peći zavijenog u foliju u rerni ili teflonu, u ulju, a može i na električnom roštilju. Ako neko voli baš miris dima, može da peče meso i na roštilju na ugalj. Pritom da vodi računa da se meso stavlja na rešetku kada ugalj prestane da dimi i kada se stvori jak žar”, objašnjava dr Stojšić.
On upozorava i da djeci svakako ne bi trebalo davati prerađevine, naročito ne paštete i viršle. Na kraju, paštete uz malo truda možete napraviti i sami!
Dr Stojšić navodi i da otvorimo četvore oči kada kupujemo slaninu.
“Viđali ste debelu slaninu koja, kada se preseče, ima dijelova koji izgledaju kao želatin ili neki gel. E to nikako ne jedite. To znači da je u nju ubrizgano 30 odsto od njene težine takozvane salamure. Ona predstavlja rastvor nitritne soli u vodi u koji su dodati sojini proteini, polifosfati, karagenan, vitamin C i šećer! Dakle, sve ono što ste lupom pročitali u deklaracijama na kobasicama, viršlama, salami i drugim proizvodima. Ta slanina je štetna po zdravlje. Ako je pakovana, na njenoj deklaraciji moralo bi da piše šta sadrži salamura, ali se toga niko ne pridržava”, objasnio je on.
Izvor: superzena