Kada je imao 16 godina, Martin se iznenada probudio – odnosno postao je svestan svega što se događa u njegovoj okolini
Martin Pistorijus iz Južne Afrike bio je tipičan dečak koji je obožavao da se igra sa raznim uređajima, najviše sa tranzistorima i televizorima. Njegovo idilično detinjstvo odjednom je prekinula misteriozna bolest. Kada je imao 12 godina jednog dana je došao kući iz škole sa bolom u grlu, ali njegova majka nije obraćala previše pažnje na to, misleći kako će proći sa malo meda i čaja. Međutim, njegovo stanje se ubrzo pogoršalo do trenutka u kojem više uopšte nije mogao da hoda, ni da stoji, pa čak ni da govori. Lekari su pretpostavili kako je oboleo od kriptokokalnog meningitisa, a pre nego su uspeli išta da preduzmu, dečak je pao u komu.
U ranom razdoblju kome, Martin nije bio svestan ničega. Njegova porodica je organizovala posebnu negu oko njega – od kupanja, hranjenja uz pomoć cevčica, okretanja. Ali kada je imao 16 godina Martin se iznenada probudio – odnosno postao je svestan svega što se događa u njegovoj okolini. Ipak, i dalje nije mogao da se pomeri, ni da komunicira sa porodicom ili im na bilo koji način dati do znanja da je “tu”. Do tog trenutka prošlo je još punih 8 godina zatočeništva u sopstvenom telu.
Zlostavljali su ga u domu za nemoćne
Kako nisu imali mogućnost popodnevne nege za njega, Martina su roditelji tokom radnog vremena ostavljali u posebnom institutu. U posebnom dokumetarcu porodica Pistorijus i sam Martin otkrili su njegovu neobičnu priču, prenosi nbcnews.com.
– Mrzeo sam da budem u centru za negu, bili su užasni prema meni. Moj otac je nakon što sam se probudio i otkrio šta mi se sve dešavalo to sve prijavio, ali oni to naravno poriču. Nema šta mi nisu radili, vukli su me za kosu, udarali me metalno kašikom po zubima kako bih jeo. Često su mi davali vruć čaj, šamarali su me, ponašali su se kao da nisu ljudi – rekao je Martin.
Osim toga, požalio se čak i na seksualno zlostavljanje kada ga je jedna radnica doma opkoračila i na njegovom telu simulirala seks i dirala ga je po genitalijama.
– Oni bi mi postavili TV koji bi bio upaljen celo prepodne. Svaki dan je program bio isti, dinosaurus Barni. Bože, koliko sam mrzeo tu emisiju – priseća se.
“Nadam se da ćeš umreti”
Od svega što je doživeo u svom telu zatočenom u komi, kao najbolniji trenutak navodi ono što je izgovorila njegova majka. Naime, ona je u jednom trenutku stajala kraj njega, brišući ga sa krpom i posmatrajući njegovo beživotno telo naglas izgovorila “Nadam se da ćeš umreti”.
Martin je to čuo i urezalo mu se u pamćenje. Iako ga je to tada užasno rastužilo, danas je potpuno razume.
– Najgore mi je bilo što nisam mogao da je zagrlim i kažem joj kako lepo brine o meni, kako sam joj zahvalan – u suzama objašnjava Martin.
Nakon brojnih godina, punih 12 godina navodne kome, neki su radnici u domu počeli da primećuju promene u njegovom ponašanju, odnosno pokušaje komunikacije. Ubrzo su obavestili roditelje, pa je Martin u 25. godini dobio kompijuter sa komunikacijskim softverom, uz pomoć koga i danas komunicira sa ljudima, prenosi nbcnews.com.
Uspeo je da unapredi i svoje kretanje raznim terapijama, a preko interneta je 2008. godine upoznao svoju buduću ženu zbog koje se preselio u Veliku Britaniju. Za njega svaka godina od kome donosi barem neki napredak, pa je tako 2011. godine uspeo da povrati deo kontrole nad rukama i glasom, a napisao je autobiografiju “Ghost boy” (Dečak duh) po kojoj se planira snimanje filma.
(Telegraf.rs)