Patite od nesanice, nikako da se naspavate? Naš najveći stručnjak za spavanje kaže da je ovo NAJBOLJE REŠENJE
San bez prekida je osnova zdravlja. Ali ti prekidi često pokvare noć i učine da jutro dočekamo umorni, nimalo spremni za dnevne obaveze. Ipak, možemo da se izborimo sa njima. Čim saznamo njihove uzroke, spremni smo da ih pobedimo.
– Poremećaji spavanja postaju učestaliji sa godinama i češće se javljaju kod žena nego kod muškaraca – kaže za portal “Žena” prof.dr Nikola Ilanković, neuropsihijatar, konsultant u Opštoj bolnici “Mediogroup”.
KAD NESANICA NE DA MIRA
A među poremećajima spavanja najčešća je nesanica. Kako ističe lekar, 30 do 45 procenata odraslih osoba boluje od nesanice. Osim insomnije, česti su i poremećaji ritma spavanja, a sreću se, u manjoj meri, i somnabulizam, odnosno mesečarenje inoćni strahovi. Javlja se u ređim slučajevima i narkolepsija, hronični poremećaj spavanja koji prate preterana pospanost i iznenadni napadi sna.
Nesanica nije dala mira ni pojedinim učesnicima foruma ana.rs. Saznajte kakva su bila njihova iskustva.
– Normalno i ne tako retko je da čovek zbog nečeg ne spava, ili da lošije spava. I najmanji spoljašni uzrok, promena temperature i bazičnog pritiska, promena mesta boravka ili postelje, može da poremeti san. U tom slučaju se ne treba prisiljavati na san po svaku cenu – objašnjava lekar.
Prema njegovim rečima, “normalna“ nesanica ne traje duže od 48 sati i nije praćena ozbiljnim fiziološkim i psihološkim promenama. Čim se ukloni uzrok, spavanje se brzo vraća u normalno stanje. Problem predstavlja nesanica koja duže traje.
– Od reaktivne, učestale nesanice pate oni koji se bore sa bolesnom jetrom, bubrezima, koji imaju probleme sa kardiovaskularnim i respiratornim sistemom, kao i psihijatrijski bolesnici. Ova vrsta nesanice se odlikuje teškoćama kod uspavljivanja, čestim ranim jutarnjim buđenjem. Spavanje je iscepkano i rastrzano, a osoba se budi umorna i neraspoložena – objašnjava dr Ilanković.
Kako se izboriti sa ovim oblikom nesanice?
– Raspoloženje se neće popraviti ako se ponovo vratimo u krevet i ako nastavimo da spavamo. Naprotiv, svaki put budićemo se sve mamurniji i neraspoloženiji. Najbolje je da odmah ustanemo, da se istuširamo i da ujutru aktivno nastavimo dan. Neko ko je navikao, može eventualno da odspava popodne, ali ne više od jednog sata – preporučuje najbolje rešenje naš sagovornik.
ŠTA IZAZIVA SPAVAČKU APNEU
– Procene su da je oko pet odsto odrasle populacije, i to češće muškarci nego žena, zahvaćeno ovom bolešću spavanja. Svako od nas može po nekada da ima apneu, odnosno prekid disanja tokom noći naročito, i to zbog velikog stresa, umora, alkohola, teške večere neposredno pre odlaska u krevet ili prehlade – ističe doktor.
Ali lista uzročnika se ovde ne završava.
– Apneu mogu da izazovu bolesti respiratornog sistema, upotreba određenih lekova iz grupe antidepresiva, alokohola i narkotika. Faktori rizika su i životni stilovi, tako da pušači imaju veće šanse da je dožive, a i gojazne osobe su izložene većem riziku – izdvaja.
Osobama sa krivom nosnom pregradom, upalom krajnika i sinusa takođe prekid disanja može da poremeti san.
POREMEĆAJI SNA I DECA
– Novorođenče najčešće spava bez pravilnog rasporeda, praktično veći deo dana i noći. Od šestog meseca do godinu da bebino spavanje bi trebalo da postane ritmično, odnosno da beba spava uglavnom noću i jedan do dva puta danju – kaže prof.dr Nikola Ilanković.
Ponekad i roditelji različite manifestacije sna tumače kao poremećaje spavanja, što nije uvek slučaj.
– Poremećaji spavanja kod dece mogu da budu nespavanje, poremećaji ritma spavanja, noćno škrgutanje zubima, teškoće oko uspavljivanja, noćni strahovi i slično. Ono što je važno je sledeće, poremećaji spavanja kod dece su rešivi. Važno je da roditelji ne paniče i da tako negativno utiču na miran san deteta – savetuje profesor.
NIŠTA BEZ DOBROG SNA
MORATE DA SE NASPAVATE, VAŽNO JE ZA VAŠE ZDRAVLJE
Sigurno ste milion puta čuli da nam je dobar san neohodan, ali tek kad se nabroje njegovi pozitivni efekti, vidi se koliko je on ključan za zdravlje našeg organizma.
– Da bi čovek bio dobro raspoložen, u dobrom dnevnom ritmu i oran za rad, treba dovoljno da spava. Spavanje ne predstavlja puki predah od dnevnih obaveza, već je potrebno za zdravlje, mentalne i emocionalne funkcije. Ako ne spavamo dovoljno, javljaju se mnogobrojne neželjene posledice – naglašava profesor.
Zdravo spavanje je za većinu ljudi sinonim dobrog zdravlja, međutim, u medicini važi i obrnuta teza: san će biti zdrav ako je i organizam zdrav.
– Loše prospavane noći, „prevrtanje“ po krevetu, iscepkan san, rano buđenje rezultiraju jutarnjom nevoljnošću, umorom i neraspoloženjem. Zato na spavanje odlazite rasterećeni od dnevnih stresova i obaveza, dozvolite vašem organizmu da se okrepi i pripremi za novi dan! – poručuje naš sagovornik.