Danijela je 18 godina išla na posao koji ne može da smisli, pa odlučila da više nikad ne radi za platu: Sada živi kao car, a ovo je njena tajna (FOTO)

Danijela Gačić je osamnaest godina svakog jutra odlazila na posao kod privatnika, a onda je prelomila da više nikada ne radi za platu. Sada je “svoj gazda” na sopstvenom poljoprivrednom gazdinstvu u Bogatiću.

Umesto da, kao ranije, dok je bila u radnom odnosu samo pomaže suprugu Zoranu i svekrvi Milosavi, koji na gazdinstvu rade nekoliko godina, ona se potpuno posvetila porodičnom biznisu. Njih troje u sezoni prerade više desetina tona voća i povrća i za tržište pripreme više od dve hiljade tegli i flaša ukusne zimnice, slatkih voćnih skova i sirupa, nekoliko vrsta domaćih rakija…

KAJE SE ŠTO NIJE RANIJE DALA OTKAZ
Osamnaest godina staža upisanih u radnoj knjižici Danijeli su, iz sadašnje perspektive “izgubljene godine”. Kod svoje kuće sada radi i zarađuje mnogo više, bez šefa nad glavom koji meri radno vreme i beleži greške. Kako ističe, sama određuje koliko će raditi, kada će da napravi kafe pauzu ili se na dvorištu poigrati sa unucima.

– Kajem se što ranije nisam napustila posao kod privatnika. Ne samo zato što si za njega samo broj, što nemaš ime i prezime, što zakidaju na radnom vremenu i zaradi, što si stalno u nekom strahu. Oslobodila sam se psihičke napetosti, šefovih pitanja i potpitanja. Sa svekrvom i suprugom se lako dogovorim oko svega. Radim mnogo više, od kako svane do mraka, ali mi ništa nije teško kad znam da radim za sebe i svoju porodicu – kaže Danijela.

Ova vredna žena se ne plaši nikakvog posla, posebno na poljoprivrednom imanju, jer je kao dete, pre nego što se u dvadesetoj godini udala za Zorana, od svojih roditelja naučila da radi sve što se radi u “seljačkoj kući” – od setve i sadnje povrća do pripremanja zimnice. Gazdinstvo nije veliko, ali posla ima tokom cele godine, a najviše u leto i jesen kada se prerađuju zreli plodovi voća i povrća.

– Na okućnici površine nešto više od pola hektara zasadili smo više od 300 sadnica raznog voća. Radovi počinju od februara kada se orezuju, podižu i okopavaju maline, pa onda redom do kasne jeseni i zime kada pečemo rakiju od dunja i kivija. Osim našeg voća, kupujemo velike količine kao i povrće koje prerađujemo po starim recepturama i bez hemijskih dodataka – kaže Danijela.

VEĆI DEO GODINE RADI BEZ DANA ODMORA
Ajvar, džemovi, slatka, sirupi od višnje, maline, koprive, zove, dvadesetak vrsta rakija – samo su neki od proizvoda koji, upakovani u originalnu i prepoznatljivu ambalažu lako pronalaze kupca. U asortimanu je prošle jeseni bilo više od 80 slanih i slatkih proizvoda.

– U leto i jesen praktično radimo bez odmora. Samo za ajvar ispečemo tonu i po paprike. Veliki posao delimično olakšavaju mašine, poput one za vađenje koštica, ali opet mora sve kroz ruke da prođe. Često u toku dana radim nekoliko poslova – malo pečem i ljuštim paprike, posle promešam kominu od kruške, zatim filtriram rakiju.

Radim šta poželim, ali uvek gledam da prvo završim ono što ne može da čeka, tako da nema presije i opterećenja – dodaje.

Sve što se tokom godine proizvede – proda se, pa pred kraj proleća magacin ostane prazan. Sa sajmova redovno stižu priznanja za kvalitet, od kojih je, za sada najznačajnije sa Novosadskog sajma za najbolju domaću rakiju “Deda Perina kruška”.

Ova nagrada je Danijelu i Zorana više nego druge približila ostvarenju zajedničkog sna o otvaranju savremene destilerije.

Iako svakog dana u godini radi od jutra do mraka, nikada se ne umori. Najlepše trenutke odmora provodi sa unucima koji često dolaze u goste, a “klasičan” odmor od nekoliko dana godinama zbog posla ne može da priušti.

Ne žali zbog toga jer i putovanje po gradovima širom Srbije i regiona na sajmove i turisitičke priredbe gde prodaje svoje proizvode, ona pretvori u odmor ili mini-vikend, kad “napuni baterije” za nove obaveze na gazdinstvu.

(D. Grujić)